Завршна конференција пројекта „Улога земљишта у кружењу угљеника и ублажавању климатских промена“

У оквиру пројекта „Улога земљишта у кружењу угљеника и ублажавању климатских промена“, дана 14. децембра 2020. године путем Зоом платформе, одржанa је завршна конференција, којој су присуствовали представници ФЕА, Пољопривредног факултета Нови Сад, Института за земљиште, Института за ратарство и повртарство, Министарства заштите животне средине, Агенције за заштиту животне средине и УНДП.

На завршној конференцији, учеснике је поздравила Маја Радосављевић, руководилац пројекта испред ФЕА – Иницијативе за шумарство и животну средину, те представила резултате пројекта и пројектне активности у периоду од августа до децембра 2020. године.

Овај пројекат је реализован захваљујући средствима Министарства заштите животне средине. ФЕА је са заједно са Пољопривредним факултетом, Нови Сад и Институтом за земљиште, Београд у протеклом периоду радила на изради студије Улога земљишта у кружењу угљеника и ублажавању климатских промена“, као и на подизању свести о важности ове теме како у стручним круговима тако и међу свим заинтересованим за ову тему.

                      Аутори студије су проф. др Маја Манојловић, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом саду и др Радмила Пивић, научни саветник, Институт за земљиште, Београд.

Покретањем сајта пројекта (www.zemljisteugljenikklima.rs), јавности су биле доступне информације о пројектним активностима, промотивни материјал, предавања са стручног скупа који је одржан у октобру у Новом Саду, релевантни стручни чланци и научни радови. Пројектне активности су такође праћене путем друштвених мрежа пројекта.

Др Драгана Видојевић (Агенција за заштиту животне средине), уредник студије, истакла је важност обрађене теме на овај начин и указала је да је циљ израде студије пре свега био израдити научно поткрепљени документ који наглашава улогу земљишта и органског угљеника у земљишту у агенди климатских промена. То је урађено управо кроз представљање тренутног научног и техничког разумевања улоге земљишта и органског угљеника у земљишту у климатском систему за секвестрацију угљеника и прилагођавању климатским променама. Такође, израдом студије идентификовани су потенцијали и ограничења земљишта и органског угљеника у прилагођавању и ублажавању климатских промена. Студија даје осврт о земљишту, органском угљенику у земљишту и деградацији земљишта, као и међусобне везе са другим резервама угљеника за предстојеће процесе извештавања, како на националном, тако и међународном нивоу, али и утврђује могућности за јачање постојећих и будућих техничких и научних механизама извештавања и подстицаја релевантних за политике.

Проф. др Маја Манојловић (Пољопривредни факултет, Нови Сад) указала је пре свега на мултифукнционалност земљишта, те посебно образложила улогу земљиште као извора и резервоара за гасове са ефектом стаклене баште. Посебно је представила утицај климатских промена на квалитет земљишта, принос, безбедност хране и животну средину, као и преглед очекиваних утицаја појединих климатских промена на процесе у земљишту. Проф. др Манојловић је такође учесницима представила праксе управљања земљиштем и органским угљеником у земљиштуза одрживу производњу хране и ублажавање и прилагођавање климатским променама. Указала је да су неопходне акције попут мерења, мапирања, праћења и извештавања о променама садржаја органског угљеника у земљишту; подстицање секвестрације – везивања органског угљеника у земљишту за прилагођавање и ублажавање климатских промена са циљем ублажавања деградације земљишта, чиме би се допринело одржавању/обнављању залиха органског угљеника.

Др Радмила Пивић (Институт за земљиште, Београд) такође је истакла важност ове тематике и самог пројекта. Указала је на важност одрживог управљања земљиштем јер је то основа пољопривредне производње, али и стратешка компонента одрживог развоја. Република Србија сеубраја у земље које се одликују повољним земљишним ресурсима, али је 80% земљишта изложено ерозији водом док ерозија ветром погађа око 25% површина, а заслањивање земљишта је присутно на око 14% површина, те је изузетно важно на који начин се управља пољопривредним земљиштем. Препоручене праксе управљања садржајем органског угљеника приказане су у самој студији са датим смерницама шта треба примењивати са циљем добијања стабилних приноса. Од изузетне важности је континуирано спровођење мониторинга и примена препоручених мера одрживог управљања земљиштем као и упознавање што већег броја корисника са препорученим праксама.

Предавања са завршне конференције доступна су ОВДЕ.

Студија је доступна за преузимање ОВДЕ.

Scroll to Top